Duge noći bez sna…Zvuči poznato? Ako imate problema sa nesanicom i teškoćom da zaspite, samo vi znate kako se osećate sledećeg dana. Dodatnim istraživanjem ustanovljeno je da broj ljudi koji ne dobijaju zdrav san svake noći i dalje raste. Deprivacija (odlaganje, izostanak) spavanja tokom određenog vremena može kao posledicu kasnije imati nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja. Ta stanja uključujući hipertenziju, gojaznost, dijabetes i oslabljen imuni sistem.
Ne spavamo dovoljno. To ima značajan uticaj na naše svakodnevno, kao i dugoročno zdravlje. Počevši od mentalnog zdravlja do načina na koji naše telo skladišti masnoću. Nedavna istraživanja ističu dokaze koji ilustruju koliko nedostatak sna može i utiče na zdravlje pojedinca i kolektivno zdravlje.
Dobijanje svakodnevne količine adekvatnog sna pomaže u jačanju našeg imunološkog sistema i povezano je sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, uključujući gojaznost i dijabetes tipa 2 [1].
Kako određeni broj sati sna utiče na naše zdravlje?
Studija koja je nedavno objavljena u časopisu „Journal of Lipid Research„, se bavila ispitivanjem načina kako 5 sati sna tokom noći, 4 dana u nedelji, sa jednim 10-satnim spavanjem oporavka utiče na 15 zdravih muškaraca u njihovim 20-im godinama. Tačnije, kako je uticalo na njihovu “postprandijalnu lipemiju” tj. abnormalni porast lipoproteina bogatih trigliceridima koji su povezani sa stvaranjem začepljenja i opasnih masnih plakova u arterijama.
Ono što su istraživači otkrili u ovom eksperimentu nije nimalo dobro po ljudsko zdravlje. Posle ovog režima sna lipidi nisu nestajali iz krvi, već su se i dalje taložili.
Još jedna nedavna studija [2] istraživača sa Univerziteta Ball State otkrila je da skoro trećina zaposlenih Amerikanaca su se izjasnili da imaju 7 sati sna dnevno ili manje, što je trend za koji kažu da se iz godine u godinu pogoršava. U ovoj studiji, tim koji je vodio profesor Jagdish Khubchandani, analizirao je 150.000 odraslih Amerikanaca od 2010. do 2018. godine. U studiji je otkriveno da u 2010. skoro 31% ispitanika nije dovoljno spavalo. Ta cifra se povećala na 36 % u narednih 8 godina, dakle više od trećine populacije.
Rezultati su bili gotovo identični za muškarce i žene. Došlo se do zaključka da su neke profesije više pogođene nespavanjem od drugih. Ovo je značajno otkriće, jer se trenutno svedoči o visokim stopama hroničnih bolesti u svim uzrastima. Mnoge od ovih bolesti povezane su sa problemima spavanja.
Ko dobija najmanje količine sna?
Istraživači [3] sa Univerziteta Ball State ustanovili su da između 45 i 50 % ljudi koji rade u oblasti zdravstva, policije i vojske prijavili da im je poremećen ritam spavanja.
Takođe, 41% ljudi koji rade u saobraćajnim granama i proizvodnim zanimanjima prijavilo je istu stvar.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su ovi stresni poslovi često rezultirali odlukama o životu ili smrti donesenim u trenucima u trajanju od samo nekoliko sekundi.
Prof. Khubchandani [4] je izjavio da ne samo da je neadekvatno spavanje povezano sa blagim do teškim fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima, povredama, gubitkom produktivnosti i preranom smrtnošću, ali i da ne postoji definitivno poznat uzrok zašto sve manje ljudi ima toliko problema sa ritmom spavanja i kvalitetom sna koji im je potreban.
Nedovoljno sna- opasno po zdravlje!
Svedoci smo kako se radna mesta menjaju, evoluiraju, da se radi sve više i duže sati, a postoji i veći pristup i upotrebe tehnologije i elektronskih uređaja, koji obično održavaju ljude budnima noću. Takođe, progresivna eskalacija stresa na mnogim radnim mestima u savremeno doba i rastuća prevalenca sve više hroničnih stanja su povezani sa kraćim spavanjem od potrebnog.
Preporuka poslodavcima je da preduzmu korake kako bi osigurali da se njihovi radnici dovoljno odmaraju i naspavaju. Svi patimo kada su naši vozači autobusa i kamiona, lekari i medicinske sestre pospani. Ali njihov užurban raspored i dugi sati nespavanja čine traže mnogo više od oporavljajućeg sna od 7 sati tokom noći.
Nedovoljno sna može uticati na način na koji razmišljamo i reagujemo, što uključuje smanjenu budnost i oštećenje pamćenja. Loš san takođe utiče na naše raspoloženje. Tokom dužeg vremena, više sati izgubljenog sna povećava rizik od nesreće i uopšte loš kvalitet života. Fizički se to može pretvoriti u ne samo gojaznost i dijabetes, već i visok krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, smanjen seksualni nagon i visok procenat smrtnosti. Mentalno to može dovesti do anksioznosti, depresije, paranoje, pa čak i halucinacija.
Kod dece, nedostatak sna može dovesti do hiperaktivnosti, što bi se moglo brkati kao poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje.
Mediji i društvene mreže danas dosta utiču na kvalitet sna
Neki od najčešćih razloga zbog kojih danas ljudi ne spavaju jesu radne i društvene odgovornosti. One obično uključuju prekomernu upotrebu lične tehnologije kako bi bili u toku na društvenim medijima.
Ti sveprisutni ekrani, bilo da su u pitanju telefoni, tableti, računari ili televizori, emituju plavo svetlo koje se meša sa našim obrascima spavanja. Ako želimo da budemo stalno i opšte sveprisutni, u tom slučaju je i mozak teže isključiti i uploviti u san u neko dogledno preporučeno vreme.
Posebno se preporučuje izbegavanje ekrana bilo kog tipa-Tv-a, tableta, mobilnih telefona, lap-topa minimum sat vremena, a u idealnom slučaju 2 sata pre spavanja.
Za dobar i kvalitetan san- Magnall® Sleep!
Preporuka za sve osobe koje muči nesanica, kratak, isprekidan san i česta promena ritma spavanja je potpuno prirodan preparat Magnall® Sleep.
Magnall® Sleep je jedinstvena formulacija magnezijuma sa melatoninom, aktivnim oblikom folne kiseline i vitaminima B6 i B12, i pomaže da se eliminišu simptomi nesanice i poremećaja spavanja.
Magnall® Sleep blagotvorno deluje na spavanje kod osoba koje su pod stresom, rade u smenama, menjaju vremenske zone, kao i kod starijih osoba.
Magnall® Sleep dejstvom na cirkadijalni ritam (ciklus spavanja i buđenja) ispoljava trostruki efekat:
- Olakšava vam da brže zaspite
- Poboljšava trajanje i dužinu, kao i kvalitet sna
- Budite se odmorniji
Reference:
[1] https://link.springer.com/article/10.1007/s10900-019-00731-9
[2] https://www.bsu.edu/academics/collegesanddepartments/nutrition-health-science/about-us/faculty-and-staff/health-science-faculty/khubchandanijagdish
[3] http://www.jlr.org/content/early/2019/09/04/jlr.P094375.abstract
[4] https://link.springer.com/article/10.1007/s10900-019-00731-9