Moja korpa
din
Blog

Muči vas prolećna nesanica? Konačno otkrivamo zašto.

Nesanica u proleće…opet?

Nesanica i proleće…pitamo se da li su povezani nekim drugim razlogom osim romantičnim nespavanjem razmišljajući o nekom dok napolju sve miriše…? Prolećni dani su već uveliko tu, kao i večita ljudska čežnja za ovim godišnjim dobom- tu je lepše vreme, sunce, duži dani, boravak u prirodi, mirisi pupoljaka i cveća, nove ljubavi, nove nade… Ipak, nije sve potpuno romantično u ovo vreme, mada bi većina vas tako želela.

Sa dolaskom proleća mnogi od nas osećaju i druge senzacije, poput konstantnog umora, zbunjenosti, pospanosti, promene satnice spavanja, javlja se čak i potpuna nesanica. Pripisujete to svojim osećanjima i nerešenim problemima? Ovoga puta niste u pravu.

Ako se pitate zašto promena vremena ili godišnjeg doba ovoliko utiču na vaše telo i spavanje, odgovor je upravo vaš- cirkadijalni ritam!

 

Nesanica i unutrašnji sat

Cirkadijalni ritam, ili popularno nazvan- naš unutrašnji sat, jeste u stvari, biološki ritam našeg organizma. On reguliše brojne procese u mozgu, poput metabolizma, nivoa hormona, telesne temperature i najvažnije, ciklus budnosti i spavanja.

Cirkadijalni ritam ili sat je upravo taj koji obezbeđuje optimalnu nivo i dužinu trajanja našeg sna i odmora tokom noći, kako bismo bili spremni da obavljamo sve funkcije tokom dana. Naš cirkadijalni sat je prirodno napravljen tako da funkcioniše i menja se zajedno sa promenljivim okruženjem i godišnjim dobima, i reaguje u skladu sa datim promenama.  Čak i naizgled, mala promena u vidu dužeg ili kraćeg dnevnog svetla/noćne tame, izaziva veliku promenu i neusklađenost našeg unutrašnjeg sata, a sa tim i mnoge promene u našem ciklusu spavanje/budnost.

Istraživanja [1] pokazuju da se cirkadijalni ritam ne prilagođava odmah dnevnom svetlu. Naša tela se prirodno prilagođavaju promenljivim godišnjim dobima, a taj ritam se prekida kada se prisiljavamo da radimo suprotno od prirodne potrebe našeg tela tada.

Promena trajanja dana i noći u prolećno vreme upravo čini težim „resetovanje“ našeg telesnog sata, i zahteva novo prilagođavanje našeg tela i sna novim uslovima. Posebno promene u nivou pojedinih hormona, naročito melatonina i kortizola igraju veliku ulogu u poremećaju našeg unutrašnjeg sata, i nastanku problema sa spavanjem [2].

Cirkadijalni sat nalazi se u suprahijazmatičnom jezgru, smeštenom u hipotalamusu mozga. Ovo jezgro prihvata informacije o svetlosti koje dolaze tokom dana, i informacije o nedostatku svetlosti noću. „Nedostatak svetlosti“ je ono što pokreće naš mozak da proizvodi melatonin, čineći nas pospanim i spremnim na san.

 

Uticaj melatonina i kortizola na spavanje

Melatonin je jedan od hormona koji se oslanja na cirkadijalni sat. Melatonin snižava našu telesnu temperaturu i čini da se osećamo pospano, tako da smo spremni ići u krevet. Prolećno i letnje vreme i duži period dnevne svetlosti može da ometa proizvodnju melatonina, što može otežati spavanje.

Nivo kortizola je takođe važan faktor za cirkadijalni sat. Kortizol je hormon koji reguliše mnoge promene u našem telu koje nastaju kao odgovor na stres. Nivo kortizola je najviši ujutro, i postepeno opada kako dan prolazi. Kortizol je najniži noću, što nam omogućava da neometano zaspimo.

Nivo kortizola u organizmu takođe se prirodno menja sa godišnjim dobima, povećavajući se najviše tokom zimskog perioda. Kako izlazak sunca kasni, nivo kortizola raste. Letnje računanje vremena jutarnji vrhunac kortizola menja za čitav sat, i stoga se nivo kortizola takođe prilagođava promeni sata dnevne svetlosti[3].

Navedene promene sa melatoninom i kortizolom prekidaju naš obrazac spavanja, što dovodi do lošeg sna. A loš kvalitet sna, kao i nesanica, mogu biti jako štetni po naše zdravlje.

Neke studije [4] pokazuju da može potrajati danima, do nekoliko nedelja da se naša tela resetuju na prolećno/letnji period, i za to vreme možemo imati simptome poput razdražljivosti, dnevnog umora, smanjene imunološke funkcije i konstantne nesanice.

 

Nesanica i problemi sa spavanjem nestaju uz Magnall Sleep

Postavlja se pitanje šta možemo uraditi povodom ovoga. Stručnjaci ističu nekoliko saveta u pogledu prilagođavanja prolećnom ritmu spavanja, kao što su: nastojite da idete na spavanje i budite se ujutru u isto vreme, trudite se da redovno vežbate, izbegavajte težu hranu noću, kao i kafu i alkohol pre spavanja, i naučite da se opustite pred spavanje u vašem stilu i sopstvenom ritmu.

A, ako želite brze i efikasne rezultate, da odmah obezbedite vašem telu dobar i kvalitetan san, da sprečite nesanicu, ono okretanje u krevetu do kasnih sati ne znajući kako da zaspite, onaj neizdrživi dnevni umor posle nedovoljno sati sna i konstantnu neispavanost tokom dana, imamo rešenje za vas.

Magnall® Sleep je jedinstvena formulacija magnezijuma sa melatoninom, aktivnim oblikom folne kiseline i vitaminima B6 i B12, i pomaže da se eliminišu simptomi nesanice i poremećaja spavanja.

Magnall® Sleep blagotvorno deluje na spavanje kod osoba koje su pod stresom, rade u smenama, menjaju vremenske zone, kao i kod starijih osoba.

Magnall® Sleep dejstvom na cirkadijalni ritam (ciklus spavanja i buđenja) ispoljava trostruki efekat:

  1. Olakšava vam da brže zaspite
  2. Poboljšava trajanje i dužinu, kao i kvalitet sna
  3. Budite se odmorniji

Uživajte u ovom proleću konačno naspavani…uz Magnall® Sleep!

 

[1] Kantermann et al.; “The Human Circadian Clock’s Seasonal Adjustment Is Disrupted by Daylight Saving Time”, Current Biology (2007), dot: 10.1016/j.cub.2007.10.025

[2] Jeanne F. Duffy, M.B.A., Ph.D.a,* and Charles A. Czeisler, Ph.D., M.D.b,c; “Effect of Light on Human Circadian Physiology”;  Sleep Med Clin. 2009 Jun; 4(2): 165–177. doi: 10.1016/j.jsmc.2009.01.004

[3] Narelle C. Hadlow,Suzanne Brown,Robert Wardrop &David Henley; “The effects of season, daylight saving and time of sunrise on serum cortisol in a large population”; Pages 243-251 | Received 27 Aug 2013, Accepted 10 Sep 2013, Published online: 24 Oct 2013; 

[4] Monk, T. H., & Aplin, L. C. (1980). Spring and Autumn daylight saving time changes: Studies of adjustment in sleep timings, mood, and efficiency. Ergonomics, 23(2), 167-178. doi:10.1080/00140138008924730

Leave your thought