Vitamini i minerali – da li vam nedostaju?
Da li ste primetili da, kada se žalite na neke tegobe, većina ljudi kaže da vam verovatno nedostaju neki vitamini ili minerali? Toliko smo navikli da sve rešavamo suplementima, vrlo često sami i na temelju znanja biologije iz škole ali, da li ste se ikada zaista zapitali šta su vitamini i minerali i po kom prinicipu oni funkcionišu u našem telu.
Hajde da se malo preslišamo, da sledeći put kada primimo ili dajemo savet – zaista znamo o čemu se tu radi.
Šta su vitamini?
U pitanju su mikronutrijenti potrebni telu za obavljanje niza normalnih funkcija. Međutim, većina njih se ne proizvodi u našim telima i moraju se dobiti iz hrane koju jedemo.
Vitamini su organske supstance koje se generalno klasifikuju kao rastvorljive u masti ili rastvorljive u vodi. Vitamini rastvorljivi u mastima (vitamin A, vitamin D, vitamin E i vitamin K) imaju tendenciju da se akumuliraju u telu, u masnom tkivu i jetri, a rezerve ovih vitamina mogu ostati u telu danima, a ponekad i mesecima. Masti iz ishrane pomažu telu da apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima kroz crevni trakt.
Vitamini rastvorljivi u vodi (vitamin C i vitamini B-kompleksa, kao što su vitamin B6, vitamin B12 i folat) moraju se rastvoriti u vodi pre nego što ih telo može apsorbovati, pa se stoga ne mogu skladištiti. Svi vitamini rastvorljivi u vodi koje telo ne koristi prvenstveno se gube urinom. Zbog toga je ljudima potrebno redovnije snabdevanje vitaminima rastvorljivim u vodi nego vitaminima rastvorljivim u mastima.
Mala istorija vitamina
Tokom 19. veka, zajednički napori epidemiologa, lekara, hemičara i fiziologa doveli su do modernog razumevanja vitamina i minerala. Posle godina posmatranja, eksperimenata i pokušaja i grešaka, uspeli su da razluče da neke bolesti nisu uzrokovane infekcijama ili toksinima – što je bilo uobičajeno verovanje u to vreme – već nedostatkom vitamina ili minerala. Hemičari su radili na identifikaciji hemijske strukture ovih elemenata kako bi se mogli replicirati. Ubrzo nakon toga, istraživači su odredili specifične količine vitamina potrebnih da bi se izbegle bolesti nedostatka.
Sve do 1930-ih, vitamini i minerali su se dobijali samo iz hrane, kada su komercijalno napravljeni dodaci određenih vrsta postali dostupni. Američka vlada je takođe počela da obogaćuje hranu specifičnim hranljivim materijama kako bi sprečila nedostatke uobičajene u to vreme, kao što je dodavanje joda soli da bi se sprečila gušavost, i dodavanje folne kiseline proizvodima od žitarica kako bi se smanjile urođene mane tokom trudnoće.
Tokom 1950-ih, većina minerala, vitamina i multivitamina bila je dostupna za prodaju široj javnosti kako bi se sprečili nedostaci, a neki su se koncentrisali i na donekle agresivan marketing u popularnim časopisima, kao što je bilo promovisanje ulja iz jetre bakalara koje sadrži vitamin D i često je nazivano “sunce u bocama”.
Vitamini – različite potrebe i uloge u našem telu
Svaki organizam ima različite potrebe za vitaminima. Na primer, ljudi moraju da dobiju vitamin C iz svoje ishrane – dok psi mogu proizvesti sav vitamin C koji im je potreban. Za ljude, vitamin D nije dostupan u dovoljno velikim količinama u hrani. Ljudsko telo sintetiše vitamin kada je izloženo sunčevoj svetlosti, i ono je najbolji izvor vitamina D.
Različiti vitamini igraju različite uloge u telu, a osobi je potrebna različita količina svakog vitamina da bi ostala zdrava.
Vitamini se često nazivaju mikronutrijentima jer su vašem telu potrebne samo male količine. Ipak, neuspeh u dobijanju čak ni te male količine praktično garantuje bolest. Evo nekoliko primera bolesti koje mogu biti posledica nedostatka vitamina:
SKORBUT – stari mornari su naučili da život mesecima bez svežeg voća ili povrća- glavnog izvora vitamina C- izaziva krvarenje desni i bezvoljnost kod skorbuta.
SLEPILO – u nekim zemljama u razvoju ljudi i dalje postaju slepi zbog nedostatka vitamina A.
RAHITIS – nedostatak vitamina D može izazvati rahitis, stanje obeleženo mekim, slabim kostima koje može dovesti do deformiteta skeleta kao što su povijene noge.
Baš kao što nedostatak ključnih mikronutrijenata može prouzrokovati značajnu štetu vašem telu, uzimanje dovoljnih količina može pružiti značajnu korist.
Neki primeri ovih prednosti:
JAKE KOSTI – Kombinacija kalcijuma, vitamina D, vitamina K, magnezijuma i fosfora štiti vaše kosti od preloma.
SPREČAVA UROĐENE MANE – uzimanje suplemenata folne kiseline u ranoj trudnoći pomaže u sprečavanju urođenih mana mozga i kičme kod potomaka.
ZDRAVI ZUBI – mineralni fluorid ne samo da pomaže formiranje kostiju, već i sprečava nastanak ili pogoršanje zubnih šupljina.
Šta su minerali?
Minerali su elementi na zemlji i u hrani koji su našim telima potrebni da se razvijaju i normalno funkcionišu. One neophodne za zdravlje uključuju kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, hlorid, magnezijum, gvožđe, cink, jod, hrom, bakar, fluor, molibden, mangan i selen.
Vaše telo koristi minerale za mnoge različite funkcije, uključujući održavanje pravilnog rada kostiju, mišića, srca i mozga. Minerali su takođe važni za stvaranje enzima i hormona.
Postoje dve vrste minerala: makrominerali i minerali u tragovima. Potrebne su vam veće količine makrominerala. Oni uključuju kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, hlorid i sumpor. Sa druge strane, našem telu su potrebne samo male količine minerala u tragovima. Oni uključuju gvožđe, mangan, bakar, jod, cink, kobalt, fluorid i selen.
Većina ljudi dobija potrebnu količinu minerala jedući široku paletu namirnica. U nekim slučajevima, vaš lekar može preporučiti mineralni suplement. Ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme ili uzimaju neke lekove možda će morati da ograniče unošenje određenog minerala. Na primer, ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću treba da ograniče hranu bogatu kalijumom.
Razlika između vitamina i minerala
Iako se svi smatraju mikronutrijentima, vitamini i minerali se razlikuju. Vitamini su organski i mogu se razgraditi toplotom, vazduhom ili kiselinom. Minerali su neorganski i zadržavaju svoju hemijsku strukturu.
Zašto je ovo važno?
To znači da minerali u zemljištu i vodi lako pronalaze put u vaše telo kroz biljke, ribe, životinje i tečnosti koje konzumirate. Ali, teže je prebaciti vitamine iz hrane i drugih izvora u svoje telo jer kuvanje, skladištenje i jednostavno izlaganje vazduhu mogu inaktivirati ova krhkija jedinjenja.
Šta je sa multivitaminima?
Ishrana koja uključuje puno voća, povrća, integralnih žitarica, dobrih proteinskih paketa i zdravih masti trebalo bi da obezbedi većinu hranljivih materija potrebnih za dobro zdravlje. Ali, ne uspevaju svi da se hrane tako zdravo i raznovrsno. Multivitamini mogu igrati važnu ulogu kada se potrebe za vitaminima i mineralima ne zadovoljavaju samo ishranom.
Upravo iz tog razloga, važno je voditi računa o tome koliko su vitamini i minerali prisutni u vašem telu. Postoje posebni testovi iz krvi koji vam mogu dati odgovor na pitanje koliko nekog vitamina ili minerala imate u organizmu.
Magnezijum
Što se minerala tiče, magnezijum je četvrti najzastupljeniji mineral u telu. Oko 50% magnezijuma je povezano sa kostima, a druga polovina je podeljena među ćelijama koje čine vaša tkiva i organe. On je potreban za više od 300 reakcija koje se odvijaju konstantno u ljudskom organizmu. Magnezijum je uključen u proizvodnju proteina i ključan je za proizvodnju energije.
Pomažući u metabolizmu kalcijuma i kalijuma preko ćelijskih membrana, magnezijum igra važnu ulogu u promovisanju normalne komunikacije nervnih ćelija, kontrakcije mišića i normalnog srčanog ritma, a takođe pomaže u održavanju jačine ćelijskih membrana i kostiju. Dijete u kojim se koristi preporučeni nivo magnezijuma smatraju se korisnim za zdravlje kostiju.
Naša preporuka je svakako Magnall®, multimagnezijum bend koji se sastoji od 7 proizvoda preporučenih svima, kako bi organizmu omogućili dnevne potrebe za magnezijumom (375 mg), u kombinaciji sa pažljivo odabranim formulacijama vitamina i minerala. Magnall® proizvodi se u odnosu na druge proizvode brže i bolje apsorbuju u organizmu. Magnall® proizvodi obezbeđuju da u samo 1 kapsuli dnevno imate maksimalan efekat tokom celog dana!