Moja korpa
din
Blog

Koje opasnosti vrebaju zdravlje vašeg srca tokom zime?

Kako se osećate tokom ove zime? Najveći broj vas verovatno ne baš prijatno, jer vam prosto ne prija hladnoća i smrzavanje. Svake zime pri dodiru sa hladnim vazduhom, vetrom i nepogodama naše telo doživljava stres. Pojedini naši organi poput srca i krvnih sudova, bivaju dodatno angažovani kako bi zagrejali naše telo. Da bi postigli efekat toplote, sićušni krvni sudovi u perifernim delovima tela poput prstiju na rukama i nogama, se sužavaju da bi zaustavili gubitak opšte telesne toplote. Druga strana ovog zaštitnog manevra je da srce mora da pojačano radi da bi prevazišlo otpor koji nailazi na ovim suženim krvnim sudovima.

Iako ovaj opisani lanac dešavanja predstavlja normalan fiziološki odgovor na hladnoću, kod određenih osoba to može dovesti do situacije da pojedinim organima, uključujući tu i samo srce, je potrebno više krvi nego što kardiovaskularni sistem može pružiti. „Suženje krvnih sudova povećava otpor krvotoka, a samim tim i radno opterećenje srca“, ističu kardiolozi sa Harvard Unverziteta[1]. Takođe, zimsko vreme često nas dovodi u situacije koje zahtevaju veći fizički napor, poput brzog hoda dok jurimo ka toplom domu uz jak vetar, ili čišćenje auta ili kućnog okruženja od snega.

Većina ljudi sa zdravim kardiovaskularnim sistemom može da izdrži izazov hladnog vremena. Međutim, to ne važi uvek i za ljude sa postojećim srčanim oboljenjima, bilo da je u pitanju koronarnih arterija uzrokovano plakom ili problem sa srčanim mišićem usled dugotrajnog visokog krvnog pritiska. U takvim uslovima mogu se javiti i simptomi poput bola u grudima, ili otežanog disanja usled veće potrebe srca za kiseonikom. Usled takvih okolnosti može se i povećati rizik od potencijalnog srčanog udara.

 

Zašto su srčane tegobe učestalije tokom zime?

Po kardiolozima sa Northwestern Univerziteta[2], postoji nekoliko teorija zašto su srčane tegobe zimi učestalije. Glavni razlozi su biološke prirode. Vaše srce mora da naporno radi da bi održalo optimalnu telesnu temperaturu, a hladno zimsko vreme to može da učini još težim, jer dovodi do toga da telo brže gubi toplotu. Ako vaša telesna temperatura usled hladnoće padne ispod 35 C, hipotermija može oštetiti srčani mišić. Takođe se pokazalo da emocionalni stres u sezoni praznika povećava nivo hormona stresa i, shodno tome, pojačan rizik od srčanog ili moždanog udara.

Ipak, ove zime, jedna od najvećih udara i opasnosti koje vrebaju je izloženost učestalim respiratornim infekcijama raznih etiologija, a naročito usled izloženosti virusu covid-19.

Kako covid-19 može uzrokovati oštećenje srca i krvnih sudova? Kao prvo, virus može direktno napasti ili uzrokovati upalu srčanog mišića, a može indirektno naštetiti srcu narušavajući ravnotežu između dostupnog i potrebnog kiseonika neophodnog za obavljanje normalne srčane funkcije. Neravnoteža povećane potrebe za kiseonikom i smanjeno snabdevanje srca kiseonikom, takođe mogu dovesti do oštećenja srca.

Povišena temperatura i razne infekcije i upale u organizmu ubrzavaju rad srca. Krvni pritisak može varirati, što uzrokuje dalji stres kardiovaskularnog sistema. Povećanje potrebe organizma za kiseonikom u takvim stanjima može dovesti do oštećenja srca, posebno ako su krvni sudovi u početnom stanju bili oštećeni.

 

Upala srčanog mišića- miokarditis

Upala srčanog mišića, koja se naziva miokarditis, u sadašnjem periodu se obično javljala samo kod pacijenata sa uznapredovalom infekcijom virusom covid-19 . Miokarditis može biti rezultat direktne srčane invazije samog virusa, ili upalom izazvanom tzv. „citokinskom olujom“. Kada se to dogodi, srce slabi, što dovodi do niskog krvnog pritiska i tečnosti u plućima. Teži oblik miokarditisa se ređe javlja. Nedavne studije su pokazale da je blaži oblik upale srčanog mišića mnogo češći nego ranije- nedavno istraživanje[3] je pokazalo da je asimptomatsko zapaljenje srca viđeno na magnetnoj rezonanci kod do tri četvrtine pacijenata koji su se oporavili od teškog oblika infekcije covid-19.

 

Mere predostrožnosti zaštite srca tokom zime

Uticaj zime i hladnijeg vremena na srce možete minimizirati preduzimanjem koraka za izbegavanje situacija koje bi vas mogle dovesti u rizik.

Ne preterujte sa fizičkom aktivnošću. Zapamtite da vaše srce već radi prekovremeno kako bi nadoknadilo gubljenje telesne toplote. Stoga, nemojte forsirati naporne fizičke aktivnosti osim ako niste u jako dobroj fizičkoj formi.

Održavajte stabilnu telesnu temperaturu. Ne zaboravite se oblačite toplije, uz obaveznu kapu, šal i rukavice. Na ovaj način ćete se zaštititi od hipotermije. Isto tako, oblačite se slojevito da bi se mogli osloboditi suvišne odeće ako se previše zagrejete. Pregrevanje može dovesti do naglog i potencijalno opasnog pada krvnog pritiska.

Obratite pažnju na znakove upozorenja. Ako primetite bol u grudima ili druge simptome srca u hladnom vremenu, odmah kontaktirajte svog lekara. Baš poput testa na pokretnoj traci, stresori poput prehlade mogu otkriti postojanje kardiovaskularne bolesti.

Pokušajte da se opustite i smanjite emocionalni stres fizičkom aktivnošću i raznim tehnikama opuštanja.

Zaštitite dodatno vaše srce i krvne sudove potrebnim vitaminima i mineralima. Zdrava ishrana i fizička aktivnost, kao i unos odgovorajućih vitamina i minerala može doprineti očuvanju i unapređenju funkcije srca i kardiovaksularnog sistema.

Jedinstvena mineralno-vitaminska formulacija Magnall® Cardio sa preporučenom dnevnom dozom magnezijuma, vitamina B6 i vitamina K2 doprinosi normalnoj funkciji srčanog mišića, normalnom zgrušavanju krvi i pruža srcu neophodne vitamine i minerale.

Zaštitite zdravlje vašeg srca i krvnih sudova na vreme uz pomoć prirodnog preparata Magnall® Cardio!

 

 

 

Reference: 

[1] Harvard Health Publishing, Harvard Medical  School, “How winter’s chill can challenge your heart”; https://www.health.harvard.edu/heart-health/how-winters-chill-can-challenge-your-heart ;

[2] Northwestern Medicine, Health tips: “ Tips to Manage Heart Health in the Cold”; https://www.nm.org/healthbeat/healthy-tips/your-winter-heart

[3]Valentina O. Puntmann, MD, PhD,1 M. Ludovica Carerj, MD,1,2 Imke Wieters, MD,3 Masia Fahim,3 Christophe Arendt, MD,1,4 Jedrzej Hoffmann, MD,1,5 Anastasia Shchendrygina, MD, PhD,1,6 Felicitas Escher, MD,7 Mariuca Vasa-Nicotera, MD,5 Andreas M. Zeiher, MD,5 Maria Vehreschild, MD,3 and Eike Nagel, MDcorresponding author1 JAMA Cardiology: “Outcomes of Cardiovascular Magnetic Resonance Imaging in Patients Recently Recovered From Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)”; JAMA Cardiol. 2020 Jul 27 : e203557.doi: 10.1001/jamacardio.2020.3557; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7385689/

 

Leave your thought

Select the fields to be shown. Others will be hidden. Drag and drop to rearrange the order.
  • Image
  • SKU
  • Rating
  • Price
  • Stock
  • Availability
  • Add to cart
  • Description
  • Content
  • Weight
  • Dimensions
  • Additional information
  • Attributes
  • Custom attributes
  • Custom fields
Click outside to hide the compare bar
Compare
Compare ×
Let's Compare! Continue shopping